Вести

Просветни преглед - Мале сеоске ...

...

3.Nov 17. - 15:18

ЈАВНЕ НАБАВКЕ ...

...

26.Sep 17. - 19:26

Strenght2Food project ...

...

6.Jul 17. - 08:56

Све вести...

За Напред

  1. Који су проблеми са којима се сусрећу сеоске школе?
  2. С обзиром на мали број деце који се уписује, колико је тешко организовати наставу, обезбедити кадар?
  3. Наведите лепе стране и предности сеоских школа.
  4. Каква је инфраструктурна позиција Ваше школе, да ли пружа све потребне услове за рад и боравак деце, колико се улаже у сам објекат?
  5. Многе сеоске школе по Србији се гасе, да ли таква судбина прети и ваљевским сеоским школама и да ли је опстанак условљен само бројем деце или има и других фактора?

Уколико има још нешто што би сте додали, а да није обухваћено наведеним питањима, слободно допишите.

  1. Бројни проблеми прате рад школа у селу. У сеоским школама раде наставници који раде у више школа како би имали пун фонд. То ствара проблем при изради квалитетног распореда часова, распореда дежурства наставника, избора разредних старешина, одржава допунске , додатне наставе и секција. Поред наставника српског и математике готово ни један више наставник није у школи сваки дан. А разредни старешина је пожељно да буде уз ученике сваког дана. Превоз ученика је такође један од проблема. Конкретно, ученици школе у Бранковини који путују за Бабину Луку чекају превоз до 15 часова. Велика разуђеност која је присутна у нашим селима је такође један од проблема. Свака сеоска школа и има по неколико издвојених одељења. Директори школа и стручни сарадници имају велики проблем како би континуирано обилазили сва издвојена одељења и били присутни у сваком моменту када је то потребно. Успех ученика је такође проблем. Ученици усмерени више на обављање куцевних обавеза него на учење.
  2. Деца су ипак знатно мирнија него у градским школама. Нема толико конфликтних ситуација као у граду. Одељења су знатно мања по броју ученика и далеко је квалитетније радити са мањим групама.
  3. До пре три године инфраструктура школе је била јако лоша. У последњем периоду се доста тога урадило, како средствима локалне самоуправе, тако и разним донацијама и пројектима за које је школа аплицирала и на тај начин успела да унапреди услове рада у школи. Ипак, проблем је и даље што сеоске школе имају издвојена одељења, а то захтева одржавање више објеката. Објекти су прилично стари, па све то ствара додатне проблем. Издвојено одељење у Голој Глави, иначе осморазредна школа још увек нема централно грејање.
  4. Наша школа још увек нема тај проблем. Сматрамо да је близина граду ипак утицала да млади остану у селу. Број деце се смањује свакако, али још увек није толико алармантно. Школа у Бранковини има 203 ученика што је највећи број деце од свих ваљевских сеоских школа.

Наша школа има своје специфичности јер је похађа велики број ученика ромске националности. Ови ученици нередовно похађају наставу што представља велики проблем у савлађивању наставног градива.
Срдачан поздрав,
Милица Остојић, директор ОШ „Прота Матеја Ненадовић“ Бранковина


Линкови


Прота Матеја Ненадовић
Биографија
(Бранковина, 1777. -
Ваљево, 1854.)


Школске новине
МЕСЕЧНИК
електронско издање


Општина
ВАЉЕВО
званична презентација